Barem dva puta misečno posjetim učiteljicu Vanju. Donesem joj 4-5 knjiga i, ako imam vrimena, sidnem koju minutu pa malo popričamo. Iako je u srednjim osamdesetima još uvik se dobro „drži“. Osim čitanja voli i pogledati štogod na televiziji. Više od ostalog zanima je sport. Uživala je gledajući Olimpijske igre. Najviše u finalu muških parova u tenisu, piše Ivica Bilan za portal Infovodice.
Vanja je bila moja učiteljica. A prije moje generacije učila je generaciju moje tete Ksenije Roca (Antulov) pa nakon njih i generaciju moje starije sestre Sanje. To je generacija rođena šezdesetprve i šezdesetdruge godine. Večeras su se okupili pred „Starom školom“, a vridni naš Pere Grgurev-Virilov ih je snimija. Malo kasnije ću pokušati napisati imena svih koji su na fotografiji.
Osim sa sestrom, puno toga vezuje me sa još nekima iz te ekipe. I onima koji su došli na ovo večerašnje okupljanje, ali i nekima koji iz različitih razloga nisu uspili doći. Blanka Juričev-Martinčev (Pipićeva) je moja rodica i kolegica s posla. Rekla mi je:“Ive, nemoj se sad raspisati, a i ne piši svašta!“ I neću.
Ervina Vučka znam oduvik. Nekad se u Vodicama puno igra ulični nogomet, a često su se igrali i turniri vodiških kvartova. Ervin, poznatiji kao Lešo, bija je odličan igrač. Zajedno smo branili smo boje Blata. Na golu je bija Ervinov brat Šime, a još su igrali braća Pomije, Ante Bekićev, Mislav Trcerin,… I Mislav je bija odličan igrač. Tehničar ko Baka Slišković.
Cijeli članak pročitajte na portalu INFOVODICE
