Ovo je stvarna priča iz života nekog od Šibenčana ili usputnih prolaznika Martinskom sa psom ‘viška’ ili nije riječ o usputnom prolazniku Martinskom. Kako bilo, ovaj je pas tamo pronađen u, malo je reći, nezgodnoj situaciji pa sram može biti onog tko ju je prouzročio ma koliko blizu ili daleko od Martinske kraj Šibenika ta priča o rastanku čovjeka i psa počela.
Priču prenosimo u cijelosti sa zida Facebook stranice Šibenske udruge mladih, odnosno njihove sekcije koja se bavi brigom o napuštenim životinjama, Šibenski prijatelj.
”Ovako je to danas bilo: Martinska popodne. Ja s Beti i Sidom. 2 psa. Čujem lavež, tj. više vapaj iz neke dubine. Tražim i nađem. U nekoj, ajmo reći, gusterni pas. Zakačija se prednjim šapama za željeznu šipku u zidu koja glumi skalu. Ostatak tijela u crnoj vodi.
Oči u mene preklinjući zure. Pronađem u panici grupicu momaka na nekom svom ww zadatku. Naravno da će pomoći. Jedan side u tu rupu, zgrabi Crnoga i iskobelja ga. Fala in stoput. Crni je još štene. Mješanac. Možda je upa u to sam. Kažu neki drugi da su ih bila 3 ovih dana.
Jado jadni jedva stoji na zadnje 2 noge. Ko zna koliko je proveja u tom položaju u vodi. Srića, imala sam spize za pase i vodu mu dala. Momcima zafalila. Zvala 112. Rekli poslat As eko, al’ niko doša. Jado za menom ciko uz nogu po Martinskoj.
Moji lajali, a on me uzeja za svoju i laja na njih. Kad san se bacila u more za okupat’, skočija za mnom. Jooo. Morala san ga ostavit pa san vikala da ide ča. Sila san u auto i odjurila sa svojin pasima koji nemaju pojma koji lipi život imaju. Sad sidin na krevetu i plačen. Tako to ide. Neka mu je sa srićon. Sutra ću otići tamo, odnit’ mu isti, ako ga bude. ako ga bude.Da li ga želi ko??!!”
