PIŠE: Šalteraš
– Šalteraš, pakiraj bagaje za subotu i idemo u Bukurešt!- ponovo je reka trener kickboxing kluba Dalmatino Damir Lambaša. Reka je i to da Nives Radić ide osvojiti europsku titulu, ali ovog puta u full contactu. Prije misec dana osvojila je u low kicku, sićate se, ono kad je sve redon ispribijala.
– Zadnji put si bija odličan navijač i čak si i lipi putopis napisa, pa se mislin zašto te ne bi vodili i ovi put – potvrdija je trener. Moran priznat da san se malo i nada da će me zvati sobon jer ipak su to bili gušti i neviđeni doživljaj kad se svirala naša himna usrid Ankare, al ko će ga njemu znat. Još je napomenija da krećemo u noći sa subote na nedilju, 24. studenog.
NIJE SVE U PARAMA, NEŠTO JE I U LOVI
Reprezentacija je ovi put, naravski, skupa sa menom, krenila u nešto manjem sastavu nego zadnji put, odnosno bilo je sedam boraca, tri trenera i moja malenkost, pa smo se uputili u jednom kombiju i jednom tonobilu. Skupili se u noći, u samoći, na autputu, ka da idemo u ilegalu, Bože me prosti, u šumu, a ne časno branit boje naše zemlje. Al nije ovo sport od velikih proslava. Ruta je bila predviđena od Splita priko Šibenika, pa onda Zagreb, Osijek, pa se penjemo u Mađarsku, vozimo prema istoku, spuštamo u Rumunjsku vozimo prema jugu, pa onda pravac Bukurešt. Fina vožnja – ukupno svega pišljivih 22 sata. Neš ti posla. Kad se to usporedi s Ankarom (34 sata) ovo mi se činilo ka da iden do Tribunja. Nema riči, gušt se vozit s ovim ljudima, vrime brzo prolazi, a zadnji put san naučija puno o njima. I da ne zaboravite svi vi koji sudite o sportovima, ovi sport nosi sve šta i ostali – patnje, odricanja, pobjede i poraze, ali ima nešto šta ostali nemaju, a to je da gadno boli. A ovi ljudi su spremni na sve to, i vozit se puste sate, i tuči se za svoju reprezentaciju i državu, a sve to mukte, niko ne plaća, ali kako bi reka moj prijatelj Puzdre, nije sve ni u parama, biće da je nešto i u lovi.
Sad će me neki pitat šta smo išli okolo priko Mađarske, šta nismo išli kroz Srbiju ki zadnji put kad smo imali policijsku pratnju. Nu ti Boga, ka da se ne zna da je oslobodilo naše generale, a ovi priko Drine popizdili, oće se bacivat stinama u vozila pa je naše ministarstvo savjetovalo da ne idemo ton trasom kako ne bi izazivali međunarodne incidente. Hebate led, ka da smo mi generale oslobodili? Oslobodilo ih u Haagu, oni su za sve zaslužni, khm, ćaćapasmater…Neka su generali slobodni, jer da je bilo po našim kickboksačima ne bi oni nikad ni bili uapšeni. Al tu se sitin trenera koji mi kaže da se ostavin pizdarija u koje se ne razumin pa ću to i učinit, jerbo se on i tako pravi da sve zna, pa i ono kad ne triba ništa znat.Niveska maksimalno smirena, spava cilo vrime puta, odnosno, to se reče, koncentrira za predstojeće borbe, a trener Damir priča malo s ovim, malo s onim, to van ono, iskusni majstori razminjuju iskustva i mišljenja, tako su mi baren rekli, iako se meni činilo da pričaju o novon porezu na nekretnine.
Kad smo ušli u Mađarsku, tamo iznad Osijeka, opet san zaplaka za našin lipin autoputom, jer ga odatle, pa narednih iljadu kilometara do Bukurešta, nema ni milimetra. Opet san ja pita kako ove zemlje vake mogu bit u Europskoj uniji, a mi se trudimo toliko ući da smo na kraju ostali i trudni, pa su mi opet rekli da ih ne zajebajen sa svojim političkim stavovima o EU.
‘ENTI VAKVU EUROPSKU UNIJU
Od sjevera Rumunjske do Bukurešta pari van se ka da se vozite po Božesačuvaj kakvom izbjegličkom sirotinjskom konačištu, sve jad i čemer, škavace i mrtvi pasi na sve strane, pa ebate led, kako se ovi ode ne infetaju svi nekon boleščinon. Je, dobro ste pročitali, pasi na sve strane, lutalice, dođeš tankat gorivo, oma njih pet oko auta, čopori piče posrid grada i onda normalno da ih aute gazu, a te lešine niko ne diže. Živi užas. I onda odjeanput još veća bedara. Nasrid ceste, usrid nekog njihovog nazovi grada, rupetina duboka oko 30 centi, ničim označena, oštrih rubova i uletili kombijen pravo u nju, udarac ka da nas je vlak pogodija, ‘ebate led, mislija san da nam je po auta odvalilo. Kad smo stali imali smo šta i vidit. Felga se iskrivila i sa unutarnje i vanjske strane. Oma sam pogleda prema istoku i zapadu i reka – ‘enti Europsku uniju, enti ceste Europske unije, enti Carlu del Ponte (nema ona nikakve veze s ovin, al neka, izbeštimaću i nju kad je prigoda).
– Šalteraš, kalaj malo, događa se, bitno je da niko nije ozlijeđen – reka je trener Damir, a momci iz reprezentacije su sekundarno izletili iz kombija, odvidali sa dna rezervnu i zaminili je pa smo komotno nastavili put. Ja nastavija beštimati, a oni u kombiju smijati se meni.
Al odmaknimo se mi od toga i vratimo se na temu. Došli lipo u Bukurešt drugi dan, odnosno 26. studenog u 2 sata u noći i smistili nas u lipi, veliki hotel, svaka čast, raspremili se i išli spavat.Ujutro se izvagali, mi naravno u miru točni, odma se vratili u hotel, marendali i išli spavat. Triba se odmorit jer je trener Damir reka da Nives popodne mora radit žestoki trening, da se malo razbudi od ovog drndanja kombijem. Tako je i bilo, trening žestok, a onda opet odmor na kojem saznajemo da se u četvrtfinalu borimo protiv domaće borkinje, i to, nećete virovat, preziva se Rodica. E, pa Rodice, ode nam sigurno nećeš bit rodica. Trener je reka da se Nives zadnji put srela s nekom Rumunjkom u Beogradu 2007. i da je to završilo nokautom. Prema tome, a i da se ne izgubi tradicija, to se mora dogoditi i s ovom. E, i da ne zaboravin, ovog dana je bija pričasni rođendan našeg predsjednika Darka Mikulandre pa smo mu poslali prigodni MMS. Navečer saznajemo da ćemo se borit protiv Rumunjke oko tri ure, znači spavanje, ujutro vaganje, odma iza toga doručak i pravac dvorana.
I sve je bilo točno tim redom. U dvorani borbe već uveliko traju. I onda spiker s razglasa poziva našu Nivesku u ring. Ona spremna ka i uvik, izgleda onako kako bi i triba izgledat borac koji je priko trista puta uša u ring. Probajte brojiti do tolikog broja, a kamoli se tući toliko puta. U protivničkom kutu Rumunjka na kojoj je bila vidljiva trema. Sudac daje znak za početak borbe, počinje četvrtfinale. Odma se vidilo ko je gazda u ringu i već u prvoj rundi Rumunjki odbrojavanje. Bez obzira na to, ona se ne predaje, a Nives je zasipa kišom udaraca koje ova sve prima ili u glavu ili u tijelo. Na displeju nema više mista za bodove koje je Nives napravila. Slijedi drugo sudačko odbrojavanje. Mi u publici navijamo ka maniti, ali nas Rumunji nadglasavaju. ‘Enti neću dva, kolike batine ova Rumunjka može primit! Oma trener Damir viče iz kuta Niveski neka odustane od nokauta jer izgleda da Rodica nema namjeru pasti pa postoji opasnost da se Nives previše potroši. Tu je ona smirila igru i na lagano privela meč kraju. Toooooo, Niiiiveeess!!!!! – arlaučemo mi sa tribina, a ona sportski pozdravlja protivnicu. Trener je reka da ćemo snimit meč između Čehinje i Bosanke jer će pobjednica u polufinalu ići na Nives. Pobijedila je Čehinja i to brutalnim nokautom. Ružno za vidit, predstavnica Bosne na nosilima i pravac bolnica. Trener Lambaša je progunđa da on ovu Čehinju prati već dugo i da je imala odlične profi nastupe u tajlandskom boksu i K1. E, pa ova će sad na Nives.
JEDNA GREŠKA I NA TRAUMATOLOGIJU
Četvrtak, 29. studenog, dolazimo u dvoranu nešto ranije nego inače jer je borba na uru. Sa ovom protivnicom nema zajebancije, jer jedna greška i mogli bi i mi na traumatologiju. Trener je od Nives tražija da ne ide ni koraka natrag i da treba prekinuti zamahe protivnice u startu i poentirati rukama i nogom u tijelo. Kad joj dovoljno odvuče pažnju – noga u glavu. Tako je i bilo. Čehinja se sva pogubila, nema pojma di joj je glava, a di rep, taktika joj se razbila, a Nives diže prednost iz runde u rundu, protivnica pada moralom, ali jedno joj se stvarno mora priznati – žena je jaka fizički i voli dobar fajt. – Hrvaaaatskaaa !!!!!- opet smo pobijedili, idemo u finale. Trener nije tija Nives govoriti o ovoj protivnici da je ne uznemiri. A trener, kurva stara, zna je sve o njoj, i o borbama i o privatnom životu, čak i da je snimala reklame za vegetarijansku hranu jer je ona vegan (to su van oni koji idu biljke, al ono, totalno). Kasnije joj je sve to i reka, a Nives mu je odgovorila: – Bilo joj je pametnije da je ćalabrcnila malo bunceka, možda bi bila jača. Finale će biti protiv Poljakinje Beate Lesnik koja je upravo pobijedila svjetsku prvakinju Gavrilovu iz Rusije. Meč je bija predviđen za subotu, 1. prosinca.
– To znači da je sutradan, u petak, slobodno – odma sam ja visokoumno zapazija, a trener je reka: – To znači da je sutra trening! – ‘Ebate koji gestapovac, još je i gori na natjecanju nego u dvorani, al’ njega se mora slušat, jer je on, ono ka, odgovorna osoba.
Osvanija je i taj slobodni petak. Ne moramo se vagat jer se danas ne borimo nego sutra, pa se budimo malo kasnije i doručak u vrime po volji. Iza toga se tempira trening u isto vrime otprilike u koje će sutra biti meč, a to je oko podne. Odrađen trening, lagana šetnja po gradu, večera i spavanje.
Osvanija dan finala. Ujutro se izvagali, otišli na doručak pa se spakirali i lipo napustili hotel.
U dvoranu smo tili doć baranko dvi ure prije borbe. Došli u dvoranu i pripremili se za zagrijavanje. Ode je bila čista suprotnost od Ankare. Nije bilo velikih emocija, a i protivnici lipo se došli sportski pozdraviti, pa nek pobijedi bolji. Trener Damir Lambaša u maniri odgoja iz Crnice reka je Poljacima na engleskom: – Lipo mi vas je vidit i čast mi je šta ćemo se borit s vama. – a nu ti neću dva, s kin se njemu nije čast borit, hebat pa ovo je europsko prvenstvo a ne seoske litnje igre kamenasramena. Svitla se zagasila, a spiker zove borce u ring. Obe dvi su porazile sve protivnice i sada se čeka fajt u kojem će se odrediti prvakinja Europe u full contactu.
Kreće prva runda. Poljakinja odlučila ići čvrsto rukama ali nailazi na jake udarce nogom. Nives super kontrolira borbu i vodi kod svih bodovnih sudaca. Isto se razvija i u drugoj i trećoj rundi. Pa jeli ovo moguće? Ja manitam po tribinama od sriće. Još četrdeset sekundi do kraja, a Nives uvjerljivo vodi. – Tooooooo, reeeekooordiii, Hrvaaatskaaaa!!!!!- deremo se mi ka da nan je zadnje. Je, rekordi, dobro ste pročitali, jer ovo je prvi put u povijesti kickboxinga da je neko osvojia titulu europskog prvaka u low kicku i full contactu. Nives će biti upisana u povijest svjetskog kickboxinga. Lipo se opet svirala ‘Lijepa naša’, mi sritni i nasmijani, palo slikavanje. Trener je malo priča sa Poljacima, a njihova predstavnica je rekla kako je sve pokušala, al jednostavno protiv Nives nije išlo. Sad još samo ima past odluka kako ćemo se vratit u Hrvatsku, kojim putem?
Ma, priko Srbije!
