Kraj ljeta već osjećamo u zraku. Kad kažemo osjećamo, mislimo na zimnicu koja je polako, ali sigurno već u pripremi. Džemovi, ajvari i šalše- što god bio vaš izbor nećete pogriješiti jer svaka gospođa ima neki svoj poseban dodatak. Malu tajnu velike kuharice.
Za vas smo napravili `đir po pijaci´ i bacili oko na ono što se najviše kupuje. Kako nam se činilo, svi odlaze kući sa punim `kesama´ pomidora- šljivarica. Cijene su uglavnom iste, otprilike pet ili šest kuna, a ako ne namjeravate odnijeti bar tri, četiri kila onda ništa niste napravili, kažu nam bake s pijace. Bile su dobro raspoložene, pa su s nama podijelili svoje recepte sa šljivaricama.
– Ja ti to sve čuvam u bilježnicama, neman ti pojma napamet.Svašta ti radim- od masti do ljekovitih čajeva. Kod mene ti je važno da pogodim mjeru za sve. Naljuti me kad kaže žlica ovog ili onog. Kako misle žlica? Jel puna, jel ravna? Ja ti to sve mirin. A recept za zimnicu ti ne mogu odat, uglavnom je sve isto, al iman tajni sastojak- smije se Lidija.
– Šljivarice su najlipše za toć. Operen ih, očistim skroz i stavin ih kuhati. Stavin dvi, tri paprike, malo selena i to kad se skuva, onda ih ispasiran. Onda ih stavljan u boce, a na vrh ti dodan malo ulja i to ti je spremno za zimu- kaže Branka Rosan.
Pravo sijelo se skupilo na jednom štandu.
– Ja operem i iskrižam, dodam malo kapule i još začina- objašnjava nam baka na štandu.
– Ja pravin sok! Na mašinu ih samlijen, i kuhan na vatri. Pri kraju kad se zgusne, dodaš dva tri lista selena kroz to sve, pa pustiš da proključa. Onda na kraju dodaš malko konzervansa da zadrži čvrstinu i sipaš u vrilu teglu. Kad se ohladi, zatvaraš. A ako je gust, malo ga razridiš s vodom da ima srednju čvrstinu- objašnjava im Dušanka.
– Ma ja skinen odma kožicu, vamo žutin luka i kapule, stavin ljutičicu i mišano ulje. Sve pomalo nek se krčka. I onda stavin u teglicu i u frižider. Kad kome padne na pamet i kad mu dođe malo paštašute, onda lipo uzmu- kaže nam Lenka dok vadi novčanik i pokazuje slike svoje obitelji.
Šetamo se malo po štandovima, stalno nam dobacuju da nešto kupimo. Zaustavljamo se na štandovima, a onda nas upućuju na druge.
– Ne znan ja milo, tute je žena, ona doli crna koja ti to uvik radi.
Zbunjeni smo, sve su crne ili u crnom.
– Evo ova ode, ona ti to radi.
Na kraju dođemo da Antule.
– Je, radim ja. Stavin šljivarice u škrinju, za juhu. Kad radin toć, kuvan šljivarice dodan malo kapule i petrusimena i vegete. Šalšu zamrzavan.Kolko mi triba za obrok, tolko ti odvojin u najlone i onda tako kuvan. Kad skuvan tu šalšu, i kad se oladi, sataren sve štapnin mikseron. Ništa kožu i špice ne čistin, kažu da to nije korisno bacat. Kad bi ja to ogulila sa šljivarice kožu? I eto, onda ti bude lipi gusti toć- zaključuje za kraj Antula
