Walter Piper ima 28 godina, 300 prijatelja na Facebooku, a nema s kim popiti kavu, popričati, prošetati… Walter je samo jedan usamljenik izdvojen iz mase.
“Bio sam u vezi godinu dana, no nedostajalo mi je društvo”, govori Piper, koji se nedavno iz Oregona preselio u New York kako bi studirao.
I tako, jedne usamljene svibanjske večeri, Piper je sam sebe zatekao kako se prijavljuje na društvenu mrežu “GoFindFriend”. Dogovorio se s nekim Jayom da će se nać, družit. Džogiranje parkom zvuči dobro kako bi razbili tremu. Dogovorili su se…
Nije spomenuta stranica za pronalazak prijatelja jedina. Ima ih na desetke i razvijaju se. Zašto? Ako su ljudi usamljeni, zašto jednostavno ne izađu vani i upozanju nekog, pitaju se u članku objavljenom u NYPostu.
Pitamo se i mi.
Sociolog David Ryan Polgar i autor knjige “Mudrost u vremenu Twittera” objašnjava kako je mladež ovisna o tipkanju, dopisivanju i “chatanju”… toliko da su zaboravili kako treba izgledati prava interakcija s čovjekom. Kad odrastu, upoznavanje postaje neugodno.
Koliko ima istine u ovom svatko će spoznati za sebe… Koliko prijatelja imate? S koliko se njih družite? Družite li se samo virtualno ili se i viđate ponekad?
izvor:dnevno.hr
