Vjetar u kosi, potpuna oprema, moćan motor od 600 kubika i jedna žena od 56 kilograma. Čini vam se nemoguće? Maja Morić profesorica je matematike u Osnovnoj školi Juraj Dalmatinac, strastvena motoristica i ovisnica o adrenalinu koja je vozila autobus i jedino se boji leta avionom.
– Od prvih godina života moja mama je znala da će sa mnom biti nekakvih problema. Već sa tri i pol godine imala sam svoju prvu prometnu nesreću. Sama sam je izazvala- smije se Maja.
Naime, njezina omiljena igra bila je dočekati tatu na početku ulice , sjesti mu u krilo i upravljati volanom. Tako je jednog dana sama sjela u auto, koje je bilo u garaži i počela okretati volan, te je u igri slučajno spustila ručnu kočnicu i otklizala unatrag.
– Pokušavala san dokučiti kako ću zaustaviti to auto jer nisam mogla do pedala. Otvorila sam vrata, međutim, to mi nije pomoglo. Vrata od Stojadina su otpala, a ja sam išla niz brdo i zaustavila sam se na nekom kamenu. Malo sam se natukla, ali ništa strašno.
Za sebe kaže da nije nekakav fanatik, već da jednostavno voli motore i da bez njih ne može. Prvi motor kojeg je Maja imala prilike voziti bio je Tomos.
– Nakon Tomosa došli su skuteri. Moj otac je doša jedan dan i reka da brat i ja odemo s njim da pogledamo skutere. Tada smo kupili skuter Peugeot speedfight bordo boje, najlipši tada. Mislili su da će brat zauzeti motor, ali dogodila se obrnuta situacija i na kraju se moj brat mora zabilježiti na korištenje motora desetak dana unaprid.
Kaže da po cesti nikad nije divljala, naglašava da samo uživa u vožnji. Za majku kaže da je u njoj uvijek tinjao strah, a otac je uvijek imao informacije o njezinoj vožnji i znao je da vozi po pravilima, pa se s vremenom opustio.
– Sa 16 godina sam napokon položila za motor, nisam tila čekat za auto. Negdje 2000. godine, imala sam operaciju i dugo sam se oporavljala. Moja mater je mislila da ću odustati od vožnje, ali nisam. I tada sam imala pravu prometnu nesreću. Nije mi se išlo do grada, ali eto prijatelji su navaljivali. Da skatim priču, auto je odgurnuo drugu vozačicu motora, a njen motor je otklizao prema meni i prignječio mi nogu. Poučena tim iskustvom, sad osluškujem sebe i ako mi se negdi ne ide, onda poslušam svoj instinkt- objašnjava Maja.
Kad je otišla na fakultet, poželjela je da je motor s njom.
– Čača mi je uspija sredit da dovezemo motor u Zagreb, a mater mi je dobila side na glavi. Međutim jednom prijatelju iz ekipe ukrali su skuter, a ja sam se pripala za svoj i na kraju smo ga vratili kući u Šibenik.
Kad je počela raditi u školi, odlučila je sebi priuštiti motor u pravom smislu riječi.
– Prvo moram reći jednu stvar. Koliko god ja volim motore, ipak najviše od svega volim dicu. To je moja prva ljubav, a iza toga su motori. Najveća privrženost je prema dici. Uglavnom, ja sam jedan dan mami za ručkom rekla da ću kupit motor, a ona je mislila valjda da je to rečeno onako usput.
Nakon par dana Maja je kupila motor.
-Mater je provirila kroz prozor, i pita me čekaj jesi ti to stvarno kupila motor. Ja sam rekla da sam joj već rekla da ću ga kupit, a ona mi je na to rekla da smo nas dvi završile priču za taj dan. Pustila sam je da to probavi, i tako je i bilo. Motor sam vozila vikendom, dok se nisam doslovno rečeno sljubila s njim. To je bio Yamaha Naked, takozvani Uličar. Momci u Yamahi su ostali iznenađeni što sam ja kupila motor, a oni su mi poklonili 2000 kuna koje sam mogla potrošiti tamo. Na tom sam im zahvalna- oduševljeno priča.
U tom periodu uživala je samo s društvom, putovala je i radila.
-Mater mi je govorila da uživan, da za obiteljski život nikad nije kasno. Imali smo odličan odnos sa svojim roditeljima u to vrijeme, vladalo je međusobno povjerenje.
Ljubav prema motorima odvela ju je prema današnjem momku.
– 2013. godine mene obilježava pjesma Lee Dekleve `Dogodila se ljubav´. Mi smo se poznavali od prije, ali eto nikad se ništa nije dogodilo. Ja sam taj dan morala napraviti 100 kilometara da se gume pripreme za veći đir. Odem do Primoštena, u Guste i tamo sretnem svog prijatelja Čorbu, a Toni sidi s njim. U tom trenu ga zovu od kuće da triba ženu odvest na hitnu, a mi smo ostali sami. Ta kava je trajala dok nije pao mrak jer smo imali tamni vizir s kojim ne možemo voziti po noći. Od tada smo nerazdvojni, a s nama živi mačak Špiro kojeg sam pokupila s ulice.
Danas oboje voze zeleni i srebreno-zlatni Ninja Kawasaki.
– Za vožnju motora moram biti koncentrirana. U školu nikad nisam dolazila motorom. Svojim učenicima sam objašnjavala da je važno paziti, imati kacigu i potpunu opremu. Svojoj sam nećakinji za vožnju po dvorištu zajedno s momkom kupila rozu Jeticu, jer mjere sigurnosti su najvažnije.
Naglašava da odgovarajuća kaciga ne smije `plesati´, već čak malo i stezati, jer ako ima previše mjesta, onda vas ne štiti. Isto tako , kaže da je optimalna kaciga ona koja nema polutku, već ona koja je lijevana u jednom komadu.
2012.godine su Maja i njeni prijatelji odlučili osnovati klub Mixer.
– Ono što klub zahtjeva je da jednom godišnje imamo party, a to uobičajeno spada u rujnu. Uz sve to uključene su i humanitarne akcije. Cilj je da se motoristi prestanu generalizirati, odnosno da ih se prestane promatrati kao divljake.
Članovi su Nenad Dabro, Mate Rossini, Ivica Gašperov, Denis Bačelić, Borko Komesar , a imaju i jednog Njemca koji se bavi Harley Davidson motorima, a preuzeo je ime Ante Lovac. On je jedini stranac i nije uključen u niti jedan drugi klub.
– Motor se mora održavat čistim, a onda dolete dičica i svi glancamo motor koji ide u garažu. Valjda je to našem Njemcu bilo simpatično i čovjek se uključio, nastavlja Maja.
Malo više oduška si daje na Grobiku, gdje plati trening i izgušta se. Maja priželjkuje i svoju malu obitelj, ali kaže da će ići sve u svoje vrijeme. Tada nam se hvali svojim učenicima.
– Oni su ti meni pripremili ogromno iznenađenje. Naveli su me na krivi trag, plasirali su informaciju da će mi za oproštaj i zahvalu kupiti nekakav nakit. I sad dolaze oni i nose ogroman pladanj, sa buketom na dva kata. Pladanj je ima 23 ruže i leptira, a oni donose kacigu sa svim njihovim imenima. To me doslovce izulo iz cipela. Dogovorila sam s gospodinom Berovićem da mi po njoj izlije zaštitni sloj da zauvik ostane takva.
– Sve u svemu, priča ide dalje- zaključuje odlučna Maja.