E, bome se skupljalo pare cilo lito za ić vidit Brazil. Rintalo se, e! Je, dobro ste skužili, pravi pravcati Brazil, u Južnoj Ameriki, sve ono, plaže, ludilo, surferi, cicat…pardon, zgodne Brazilke u toplesićima i to…
A u Brazil idemo jer je trener Dalmatina, Damir Lambaša, reka da ide Nives Radić tuć svjetsku titulu i da mogu ić i ja, Šalteraš, jelte, ako skupim koju kunu za platit sebi put, jerbo ni savez ni klub nemaju novaca poradi svjetske recesije. Ali unatoč recesiji ja skupija pare i pičim sa kickboxing reprezentacijom Hrvatske pravac priko ekvatora branit boje Lipe naše, pa neka se zna ko je najbolji, najprije u Europi, prošle godine (Ankara i Bukurešt), a sada i u Guaruju, savezna država Sao Paolo, Brazil.
Krenili mi lipo u petak, 27. rujna, odma iza trganja (naravski da se prvo mora potrgat vinograd, jerbo prvenstvo je prvenstvo, ali domaće vino je, oprostićete mi, ipak domaće vino), sa zagrebačkog aerodroma Pleso pravac Frankfurt. Tamo smo stigli na isti dan oko četiri ure popodne i samo malo pričekali, jedno šest sati, let za Sao Paolo.
PRVI RED DO MORA SVE BLIŠTI, DRUGI RED ŽEŠĆA SIROTINJA
Sletili lipo drugi dan u pet uri ujutro na njihov aerodrom i odma dobili upute da ne lutamo okolo po gradu jer je ovi grad sa 20 miljuna stanovnika, po kriminalu jedan od najpoznatijih na svitu i da ti ode, ka strancu, glava ne vridi ni pišljiva boba. Ma šta se ja iman bojat kad sam sa ovom reprezentacijom, reka ja odma, al mi je trener reka da ne pizdim i da slušam jer smo u stranoj zemlji i ne poznamo navade ovoga svita. Osim toga, reka je i da smo se ode došli borit u ringu, a ne pucat po ulici za afroamerikancima. Ja sam ga pita da kakvi su to amerikanci, a on meni da sam priblezga i da se ne razumin niti malo u geografiju. Dobro, pomislin ja i mučin, biće je on opet najpametniji i sve zna, ipak je on trener šampionke.
Nakon samo dvi ure doša po nas autobus koji nas je vozija do Guaruje, na obali Atlantskog oceana, lipog turističkog mista, živopisnog vrlo. Vozija nas jedno stotinjak kilometara, šala. Stigli lipo, borci se izvagali, niko u putu nije krešija kilima, pa se lagano smistili u hotel, a imamo i dva dana fore do prvih borbi pa ćemo malo razgledat grad, jeli, šta ima novoga i to.
I jebenti Brazil! Kakve priče, kakve Brazilke, kakvi bakrači. Prvi red do mora lipo, hoteli, plaža, štekati, kafići. Drugi red od mora, samo 100 metara, sirotinja nema nego, prosjače svi po cesti, i staro i mlado, grebu pare i smješkaju se, nemaš pojma jel te zajebaju il nisu normalni. Izađe neki prijo iz crvene Toyote zatamljenih stakala, pita koja je ura, pa onda pita imamo li šta sitnog. jebate, jel ovi normalan, grebe nas sitno, a izaša iz aute od 20 tisuća eura. Kasnije nam je jedna žena rekla da kad te pita koliko je sati, onda pogleda tvoj sat i po njemu procjenjuje koliko si financijski moćan, a onda te odredu ka metu za napad. Koji ludi svit i koja luda država. A prometni policajci – u pancirkama. I svi ostali u pancirkama. Uglavnom, pancirka je normalni dio uniforme policajca. Ideš prema panduru nešto ga pitat, a on vadi pištolj i prislanja uz nogu. Jebate, koja je ovo ludnica, šta je ovo, ka rat jebate?!
RATNI TURIZAM
I to je njima svima normalno tako živit. A naši novinari palamudu da smo mi u Hrvatskoj policijska država, ono, ka, policajac da trisku mulcu jer je ovi vika nešto šporko. Ode, ako ne poslušaš pandura, puca, jebate, i to zapravo!
Je, imaju i lipih vikendica prvi red do mora, sve fino u staklu, na dva-tri poda, okruženo bodljikavom žicom i to ne običnom, nego je struja provedena kroz nju. Zamislite da lipo litujete u takvoj vikendici na Jadriji i čekate kad će van raznorazni kriminalci počet priskakat priko žice. Ljudi lituju u žici! I nema nego! A turizam unatoč svemu cvita sve u šesnajst. A naši turistički djelatnici nešto pizderakaju, ka, u nas loša ponuda, stupanj sigurnosti, ovo, ono, ka triba nešto popravit. Ode policajci držu pištolje u rukama, kriminalaca na sve strane, a debeloguzi Amerikanci ipak pristižu u rekordnim brojevima. Pa di je tu zajeb?
Možda bi bilo dobro da se i u nas malo ekipa iz Crnice i sa Baldekina s vrimena na vrime pobiju i pripucaju jedni na druge, ono ka, jebate, ratni turizam! Ili da u sastavni dio ponude uvrstimo – pljačkanje češkog turista; a) bez prebijanja 50 eura, b) sa prebijanjem 75 eura i c) sa propucavanjem desne potkoljenice 200 eura! I eto ti turista ka spržine. Ka i ode, uostalom.
Ugostiteljstvo na nivou. Sideš lipo u restoran i kafić i čekaš. Moš tako čekat kol’ko oćeš, ka na autobusnoj stanici, konobar gleda televiziju i ne šljivi te dva posto. Nakon 20 minuta odluči doć do stola, a mi kažemo da nije triba tako žurit, ono ka, imamo mi vrimena, a ovi se okrene i ode opet gledat televiziju. Svatija čovik doslovno. I niko ne priča engleski. A bome niti ijedan drugi jezik osim portugalskog. Ali, drugar’ce i drugovi turistički djelatnici, ode ipak turizam cvita i svi živu od njega. Pa sad objasnite kako to: ništa ne valja – niti spiza, niti usluga, niti sigurnost, jedino šta imaju je sunce i more, a mi prdenjamo kako su prošla vrimena kad si turistu moga prodat samo sunce i more. Je, istina je, kako di, i kako ko.
KAKO JE TRENER LAMBAŠA ŠIRIJA EKOLOŠKU SVIJEST
A šta se tiče Brazilki, sve malo, guzato, zdepasto, da prostite, ružno. Lipe naše Šibenčanke i šibenska riva. One sa karnevala u Riu valjda skupljaju po cilom Brazilu. Okrenem se ja iza sebe, a trener Damir se slikaje sa dvi čistačice na ulici?! Ja ga pita čemu sad to, al je i on rebambija, a on mi reka da je to poradi širenja ekološke svijesti, podizanja razine čistoće okruženja i to sve na globalnoj razini. I da koji mi je sada, jel ja znam da je ovo misec borbe kontra globalnog zatopljenja. Meni je tu uletila zbunjoza, al mi je bilo bolje mučat jer će me sigurno izgadit šta god da rečen.
Čekamo mi lipo dva dana da vidimo ždrijeb i s kime će Nives prvo u ring. Saznajemo da će to biti pobjednica u meču između domaće fajterice, Brazilke Elizabeth de Suoza i Španjolke Patricie Garcia Gonzalez. Trener je reka da ćemo pripremit kameru i snimit meč, pa ćemo poslin odlučit koju taktiku primijenit kontra protivnice.
I tako, namistili se mi u tribine i ulaze borkinje u ring, a trener namišta kameru i počne sovati u sav itac. Suje on tako, da to sad u ode ugledne novine nesmin ni pisat, al morete zamislit, ono, kako se u nas, u Šibeniku, već suje u sav itac. Gledan ja šta je, a on kaže da kamera otkazuje poslušnost jer piše na njoj da nemore radit jer je velika količina vlage. A, je, padala je kiša sve dane, jebenti i sunčani Brazil, roba se nemore osušit, sama vlaguština i bosonogi ovi, amerikanci, ka šta kaže trener. I tako, dok se on borija s kamerom, krenila borba i puc! Meč gotov za 20 sekudi. Ništa nismo uspili vidit. Španjolka nokautirala Brazilku za tren oka. Enti neću dva, žena leži na podu kolko je duga i široka (istina , Brazilka je bila više široka nego duga, al je zato Španjolka bila poprilično duga). Ista Pipi Duga Čarapa, pravo takva.
NE SMIMO IZGUBIT, AKO MISLIMO POBIJEDIT
Sad trener nije zna kako pripremit meč za protivnicu kad nije vidija šta radi. Zato je Niveski reka da samo gradi svoju igru i neka se ne zamara puno sa protivnicom. Ja sam, naravski, podilija mudri savjet da nikako ne smimo izgubit ako mislimo pobijedit, na šta je nastalo svekoliko kreveljenje od strane cile reprezentacije.
Vratili se u hotel, odspavali i meč sutradan u dvi ipo ure popodne. U našem Šibeniku u tu uru je sedam ipo navečer.
Spiker poziva borce u ring. Nives se penje na ring u pratnji trenera Dalmatina i izbornika reprezentacije. Počeja meč, a Nives svom snagom civanicom u rebra, a Španjolka se prisavila ka kosi toranj u Pisi. Tooooooooooooo!!! I odnija vrag i tavu i padelu! Nanjokala je naša Niveska ka vola u kupusu. Jednoglasna sudačka odluka na našu stranu. Nives se plasirala u finale. Dok ja manitam po tribinma, trener uljudbeno kaže: Miruj, blago jedno!
Moramo pogledat sljedeći meč jer će pobjednica se borit sa Nives u finalu. U tome meču su se ogledale Portugalka, koja je, usput budi rečeno, bila ista ka Mariah Carey, al ono, stvarno ista, pa su se svi skupljali okolo nje da vidu jel to stvarno ona, možda minja karijeru, i protivnica joj, aktualna prvakinja svita, Ruskinja Diana Galina. Nema šta, Ruskinja dobila glatko, bila je puno bolja. Mariah je bolje da se vrati pivanju. E, sad je trener uspija snimit cili meč na kameru pa krećemo u hotel pregledat i razradit taktiku za sutra, jerbo je sutra to finale, odnosno borba za naslov prvakinje svita i to u pet ipo popodne, šta van je okolo dest ipo navečer u Šibeniku. Protivnici opet Rusi. A jadni oni kad ih je Nives naredala već desetak pa su je prozvali ‘Lovac na Ruse’. Biće ovi nesritnici izvlaču slamke koja će slijedeća dobit po tamburi. Trener je reka vako: taktika je jasna, prići protivnici blizu, odradit udarce rukama i završavat oštrim udarcima nogom po njenim butinama (boge mi, je, stvarno mala ima kus butine). Sutradan mi u dvorani na vrime, a Rusi nervozni. A, svitu moj, lipo li je vidit tu bahatu naciju da su nervozni. Sićan ih se još od prošle godine iz Turske, kad nan se nisu tili ni javit. Al, kome briga, Nives spremna ulazi u ring i čeka nas ogled za titulu. Krenija fajt, Nives strpljivo čeka, a niti Ruskinja ne juriša, pa je prva runda završila 1:1. U drugoj Nives više ne čeka, nego kreće napadat i završava je sa bodovnom prednosti, a u trećoj totalno rastura protivnicu i,pobjeda!!! Nives je prvakinja svita!!! Po drugi put! Trener Damir priskače konopčiće ringa lagano ka tičica i bezobrazno se krevelji onim bahatim Rusima. Nije baš sportski, al je zato funcutski. I neka je!
I opet odma iza meča Nives otiralo na doping kontrolu. Glavešine opet sumnjaju. Neka sumnjaju. Dočim joj izvade krv, napraviće analizu i vidiće opet isto, ka i uvik. Krv šibensku i dušu ratničku!
PIŠE: Šalteraš
