Molim?! Trudna si, a još ti nije ni 40? Ti to ne moš! Prevelika ti je to obveza…Cili život je moga bit prid tebon. Dite će ti već krenit u školu, a ti svoju još neš završit. A di je faks, di je posa, muž, kuća, kuvanje, peglanje…
Ne želin te plašit, al’ ako odlučiš rodit, gotovo ti je. Šta će ti mater i čača uopće reć?! Neće od srama devet miseci moć isprid susjeda proć. A nemaš ni para. A tek kad naraste. Sve je to lipo dok su mali. Sorry.
Ajmo mi popit jednu kavu na rivu pa ćemo te pokušat, kao pravi prijatelji jel, uvjerit da rodit ipak nije najbolje rješenje. Ako se ipak odlučiš za to, svi ćemo, naravno, obožavati tvoje djetešce, prepirat se ko će ga držat u naručju i čuditi se ako ga slučajno ne povedeš na kavu kad rodiš, da moš sidit teke u miru. Jer je preslatko dite!!!
Nastavit ćeš ić na faks iako si trudna? Ti to ne moš! Prevelika ti je to obveza…Znam da sad misliš da moš, ali vidit ćeš. Znam ja po ovoj svojoj kumi od rodice od njene babe. Ona ti je isto tako umislila da se sve može, pa eno je sad. Već se i rastavila, a od faksa poludila i čin’ je rodila odustala. Sorry.
Oš na kavu? Kasnije ćeš na faks. Ionako si trudna, brige te se. A ako slučajno dokažeš da se to ipak može, dogodine ćemo ti se svi divit i govorit: Bravo. Znali smo da ti to možeš. Kraljica si. Svaka ti čast. Uvik smo virovali u tebe. Dobro ti to guraš…
Ostala si u drugom stanju s 40? Ti to ne moš! Prevelika ti je to obveza…Već je pola života iza tebe. Nemaš ti živaca više za to. Dite će ti, uostalom, krenit u školu, a ti ćeš već, tako reć, u penziju. Tribala si to obavit prije. Sorry.
Aj na kavu pa ćemo pričat o riziku poroda nakon 35. A kad rodiš, obožavat ćemo to slatko stvorenje i prepirat se oko toga ko će biti kuma na krštenju. Jer jednostavno je preeeslatko dite!!!
Ček, ček…Molim?! Jel mi to dobro čujemo? Ne planiraš imati dicu i sasvim ti je dovoljan kućni ljubimac i supružnik? Ti to ne moš! Mislim, šta će reći svit. Sorry.
Oš na kavu? Ti bar za kavu imaš vrimena kad nemaš dice. To kuvaju samo ove šta su rodile, jel.
Udomit ćeš psa? Ti to ne moš! Prevelika ti je to obveza…Imaš vrimena u životu za ljubimce. Cili život je prid tebon. Pas zahtjeva vrime, lovu i uvjete. A tek kad naraste. Dobro bi to bilo kad bi uvik ostali tako mali. Imali smo mi pase. Znamo šta govorimo. Sorry.
Aj dođi na kavu. Evo mi sidimo pa dovedi pasa, pa ćemo mu se divit, svađat se ko će ga držat u naručju i istovremeno ti objašnjavati da je to jednostavno pre-ve-li-ka obveza.
Udaješ se? Ženiš se? Ti to ne moš! Sve ti je to divno i krasno na početku, ali vidit ćeš kad dođu režije, dica, škola. Ko će to sve namirit! A tako ti i krenu svađe pa hop-cup, rastaviš se. Ne nadaj se da ćete onda opstat. Evo, gledaj Antu i Mirelu. Sve nešto velika ljubav, a na kraju i oni se raspali. Ona našla drugog, on prvo tugova pa mu je sad ova nova odma ostala trudna. Sorry.
Dođi pit kavu pa ćemo pričat. I naravno da ja zaslužujem biti kuma ako se ipak odlučiš udati.
U vezi si već godinama, a ne udaješ se? Ne ženiš se? Ti to ne moš. Mislim, stari, stara, vrime vam je. Ako se ne vinčate skoro, puknit će to kad tad. Evo ti Marine i Joška. Odali deset godina i onda odjednom prikinili. U početku su se bojali reć materi i čači koje je to ludilo nastalo. Jer, list papira vas, znaš, drži na životu. Sorry.
Oćete na kavu pa ćemo vas petsto predeset puta pitat kad ćete se više ženit? Aj.
Rastaješ se? Ti to ne moš! Znam da ti nije dobro i da u toj vezi nema sriće, ali kužiš, šta će ljudi reć?! Kad negdi dođeš, svi će reć: To ti je ona, to ti je onaj. Šta je ostavila muža, šta je ostavija ženu. Kako ćeš kad odeš? Di ćeš? Kud ćeš? Nemaš di. Ti to ne moš! Bolje ti je da patiš u lošem braku. Prevelik ti je to zalogaj. Sorry.
Dođi popit kavu pa će ti bit lakše.
Prijavit ćeš se za onaj super posa i misliš da ga moš dobiti? Moš mislit šta moš! Znaš, u ovoj državi se posa dobiva samo priko veze il kreveta. Probaj, ali za ludu ti je. Sorry.
Radije ti aj s nama sad na kavu. Džabe ti se uopće trudit.
Prevaren si? Prevarena si? I planiraš prikinit vezu zbog toga? Ne moš. Mislim, razumin kako se osjećaš, tako je bilo i meni jednom u prvom srednje, ali bolje da razmisliš još jedan put. Di ćeš? Kud ćeš? Ne moš zbog dice. Sorry.
Ajmo na jednu kavu pa ćeš mi sve pričat. Bit će ti lakše. Ostatak ekipe ne tribaš zvat. Ionako ću im ja reć.
Planiraš otvorit vlastitu firmu? Pokrenit nešto novo? Ha ha ha ha ha. Ti to ne moš. Previše ti je politike tu, znaš. Nije to ko šta je bilo prije. Neće proć dvi godine, grcat ćeš u dugovima. Probaj, ali ne virujem. Sorry. Konobar!? Daj još jednu. S malo mlika. Štaš’ ti popit?
Imaš super posa i vridno si godinama radija da bi do te pozicije i plaće stiga? Aj počasti ti nas kavom, kralju. Mi nemamo veliku plaću za razliku od tebe pa ne možemo baš tako okretat runde. Ti to moš!
Svaka sličnost sa stvarnim osobama i situacijama nije namjerna. Ako ste se u kojem primjeru prepoznali ili vas je podsjetilo na nekoga, onda vam je vjerojatno jasna po(r)uka ove priče:
Sritna nova, uživajte u praznicima i blagdanu ako danas kojim hrvatskim čudom ne radite.
Kad naručujete kavu, sitite se nekad, kad pijete kavu, da ni konobarima nije lako. Čega se sve naslušaju.
E da, šta je najvažnije, čuvajte se ljudi koji samo piju kave i govore vam, iz iskustva, da nešto ne možete. Osim kad kavu netko triba i platit.
Čitamo se od sride do sride i popijte u 2016.-oj bar jednu kavu u najboljem društvu – sami.
